ОДЛУКА

ЖИРИЈА О ДОБИТНИЦИМА НАГРАДЕ „ДР МАРКО МЛАДЕНОВИЋ“ ЗА МЕДИЈСКИ ДОПРИНОС БОРБИ ПРОТИВ ДЕПОПУЛАЦИЈЕ ЗА 2025. ГОДИНУ

 

Жири у саставу: проф др Зоран Јевтовић, Предраг Филиповић, новинар и Александар Аврамовић, новинар, прегледао је одабране радове и донео следећу одлуку:

 

Додељују се три равноправне награде – за медијски допринос борби против депопулације, које се састоје од плакете и 30.000 динара.

Заслужили су их:

  1. Милош Миљковић, НИН, Београд, за чланак:

 

“ОДЛАЗАК ГРАЂАНА СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВО: ПЛАТЕ НИСУ ВИШЕ ГЛАВНИ РАЗЛОГ ЗА ИСЕЉАВАЊЕ”

 

У планирању тема за овогодишњи форум, спољни миграциони салдо је незаобилазан наслов. Узроци, токови и исходи исељавања, укључујући и нерешиве последице ове већ вишедеценијске збиље, представљају малигну компоненту наше будућности, без наде да има адекватног лека.

Већину аспеката овог невеселог темата, добили смо у награђеном чланку колеге Милоша Миљковића из НИН-а, који је документован, стручан, језгровито аналитичан, директан и храбар у закључцима, а самим тим и упозоравајући, до вапаја, због неминовних последица.

Због тога ћемо га чути у целини, у другом делу форума.

 

https://www.nin.rs/drustvo/vesti/79346/odlazak-gradana-srbije-u-inostranstvo-plate-nisu-vise-glavni-razlog-za-iseljavanje /објављено: 4. јуна  2025.

 

 

Људи се исељавају из Србије, а колико тачно њих – не зна се. Нема базе која би макар приближно тачно сабрала број људи који су се у датом временском периоду иселили из Србије. Цифра до које су дошли у Републичком заводу за статистику креће се од 25.000 до 27.000 људи годишње. Тај број је заправо изведен из података Евростата, који говори да је у периоду од 2013. па до 2022. године у Европској унији нашим грађанима издато 250.000 боравишних дозвола које важе 12 месеци, што је приближно 25.000 на годишњем нивоу.

 

  1. Дражана Божић, РТРС БАЊАЛУКА, за ТВ сторију:

“ГДЈЕ ЧЕЉАД НИЈЕ БИЈЕСНА НИ КУЋА НИЈЕ ТИЈЕСНА: ДАРИЈА ПАСПАЉ ИЗ БАЊАЛУКЕ МАЈКА ЈЕ ШЕСТОРО  ДЈЕЦЕ, А УСПЈЕШНО СЕ БАВИ И УЗГОЈЕМ ПАСА”

 

У конгломерату медија на српском језику, сваког минута, дани су већ огроман оквир, срећемо се са хиљадама нових вести, анализа, чланака, репортажа, у тематском распону од свакојаких бизарности до стварних хероја и најтужнијих и најсрећнијих  догађаја и појава.

Наш овогодишњи избор журналистичких остварења јесте мали узорак, али свакако представља описани мозаик.

Имаали смо среће да у 355 секунди упознамо немерљиву радост, срећу, вредноћу, успех и још много лепих животних радости у ТВ причи чији су уверљиви јунаци мама Дарија, овенчана титулом Бањалучанке године, са шесторо дивне деце и супругом, који јој је највећи ослонац. Богатство живота ове осмочлане породице је прави пример за углед и подстицај.

Ауторка је показала узорно владање телевизијским занатом, на задовољство гледалаца.

 

а)  https://srpskainfo.com/banjaluka/video-gdje-celjad-nije-bijesna-ni-kuca-nije-tijesna-darija-paspalj-iz-banjaluke-majka-je-6-djece-a-uspjesno-se-bavi-i-uzgojem-pasa/

.

Видео: https://youtu.be/Loqil61YpDc?si=ROC-5FxFx4jfvnJp

Трајање: 5:55

  1. b) 04/06/2025  // Аутор: РТРС

“Породица Паспаљ из Бањалуке са шесторо дјеце и ове године домаћин малишанима са Космета”

https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=602640

 

  1. Васка Радуловић из Книна, Интернет портал Srbi.hrнови је медијски пројект у оквиру Одбора за информирање Заједничког вијећа опћина из Вуковара, за репортажу, објављену 24.09.2025.

“ŽIVOT U KRBAVICI KAO OSTVARENJE SNA O LICI”

 

Очекиване – тематска вредност и многоструке конотације ове репортаже су биле почетни подстицај за пажљиво читање ове сјајне шаренице од лепих речи и језера љубави, већег и од плитвичких бисера. Све је окићено најлепшим цвећем и  мирисним биљем планинских пашњака.Не могу се у белом свету наћи бољи украси за детињства Марије, јелене и Илије и домаћински понос њихових факултетски образованих родитеља који су се вратили својим коренима.У дигиталном добу журбе и кратких порука, овде имамо повеће сегменте који заслужују да их уврстимо и у лепу књижевност.Ретко данас у новинама и на инфо-сајтовима срећемо праву репортажу, а ова заслужује да се нађе у некој новој збирци најбољих примера овог новинарског жанра.

 

LINK: https://srbi.hr/zivot-u-krbavici-kao-ostvarenje-sna-o-lici/

 

„Петочлана породица Ђапић у селу Крбавица, у Лици, старо и запуштено сеоско имање обновила је и претворила у свој мали рај на земљи на којем узгајају животиње, обрађују земљу и живе у складу са природом, уз то негујући традицију и обичаје својих личких предака.

Моји деда и бака су се вратили две-три године након рата и од тада сам и ја, сваке године, поново долазио својој Лици, тако да често имам осећај као да никада нисам ни одлазио одавде – укратко нас са својом животном причом упознаје Никола Ђапић, најстарији члан и мушка глава Ђапића у Крбавици“

 

Овај текст је суфинансиран од стране Министарства информисања и телекомуникација Републике Србије у оквиру пројекта „Темељи српског идентитета у Хрватској“.

            II Жири, у сарадњи са Организационим одбором Форума, додељује и традиционалну  Почасну награду „Др Марко Младеновић“ за вишегодишњи медијски допринос борби против депопулације.

Награда се састоји од плакете и 30.000 динара.

 

Добитник је Раде Милосављевић, новинар, публициста и књижевник из Јагодине и држављанин Швајцарске настањен у Лозани, за капитално дело у два тома: „Од Винче до Ресаве – стазама предака“, чији је издавач Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац, а изашла је ове године.

Издавач ове капиталне књиге је заслужио хиљаде честитки које ће, макар у мислима, добити од будућих читалаца.

Захваљујући пишчевом таленту, али и знању и великом искуству, нарочито оном новинарском, богатство и украс књиге чине  књижевни сегменти, који  су истовремено и извори тј. прилози за многе науке, попут историје, антропологије, етнологије, археологије, географије, демографије, нарочито у сфери миграција, укључујући и ове данашње са трагичним исходима – гашења читавих насеља.

Аутор је био  новинар, уредник и директор Радио-Светозарева, сарадник дописник  (и из иностранства) Радио и Телевизије Београд и других медија.

Објавио је више публицистичких и књига поезије и прозе.

Добитник је више новинарских и књижевних награда.

Запажено место у  његовом вишедеценијском опусу заузимају теме и акције у борби против депопулације, укључујући и активно учешће на на нашем медијском форуму.

 

III Жири  похваљује и следеће ауторке и додељује им плакете за допринос медијској борби против депопулације:

:

  1. Јелену Стојковић, новинарку из Врања за репортаже објављене у “Вечерњим новостима”: 03. и 22. 04. 2025. године:

„МОЈЕ“ БЕБЕ ДАНАС РАЂАЈУ БЕБЕ: Бабица Олгица Станисављевић после више од 30 година стажа порађа другу генерацију Врањанки“

(https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1465021/moje-bebe-danas-radjaju-bebe-babica-olgica-stanisavljevic-posle-vise-30-godina-staza-poradja-drugu-generaciju-vranjanki) и

„ДОБРЕ ВИЛЕ“ НАЈМЛАЂИХ ВРАЊАНАЦА: Укупно 17 патронажних сестара дома здравља у граду под Пржаром тврди да раде најлепши посао на свету“

(https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1477483/dobre-vile-najmladjih-vranjanaca-ukupno-17-patronaznih-sestara-doma-zdravlja-gradu-pod-przarom-tvrdi-rade-najlepsi-posao-svetu)

2.    Маријану Томић, новинарку Телевизије Никшић за репортажу: „Након 25 година поново ради школа у Малој Црној Гори: ШКОЛСКО ЗВОНО САМО ЗА МОНИКУ ДАКИЋ“

(https://youtu.be/hN5J-GOYfX8?si=uJB4xJDu4BO7qIp3)

(https://www.youtube.com/watch?v=hN5J-GOYfX8)

  1. Сузану Николић, уредницу портала КУМАНОВО NEWS, за истрајан рад на информисању српског народа у Македонији, посвећеност темама из демографије и подршку деци и просветним радницима.

(https://kumanovonews.mk/pogranicna-hronika/stanka-jovanovska-seoska-uciteljica-pesacila-sam-i-po-dva-i-po-sata-da-stignem-na-posao)

…………………………………………….

Жири напомиње да је ове године посебну пажњу посветио новинарским радовима из Републике Српске, Хрватске, Црне Горе и Македоније, и то изразио одлукама о наградама и похвалама.

 

Топола, новембра 2025.                                                           ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

Зоран Јевтовић

Предраг Филиповић

Александар Аврамовић

 

***

Др Марко Младеновић (1928-2014) је био професор Правног факултета у Београду на предметима Породично право и Социологија породице. Био је директор Института за социјалну политику и Института за правне и друштвене науке Правног факултета у Београду. Учествовао је у оснивању Дефектолошког факултета и одговарајућих института. Оснивач је смера за социјални рад и социјалну политику на Факултету политичких наука у Београду. На овом смеру предавао је Породично право, Социологију породице и Друштвену заштиту породице.

Био је први председник Удружења грађана за борбу против „беле куге“ и за биолошки опстанак српског народа „Опстанак“.

Био је песник, романописац и путописац.

Пети међународни форум Топола 2025, одржаће се 28.11.2025.године у хотелу Опленац.